Актуелна епидемиолошка ситуација малих богиња (морбила) у Републици Србији

Од почетка октобра 2017. године, закључно са 7.2.2018. године на територији Републике Србије, укључујући и територију надлежности Завода за јавно здравље Косовска Митровица, регистрованo је укупно 1938 случајева малих богиња, од којих je 942 лабораторијски потврђено у Институту Торлак.

Најмлађа оболела особа је стара 15 дана, а најстарија 62 годинe. Највећи број оболелих је у узрасним групама млађим од пет и старијим од 30 година.

Већина оболелих особа (94%) је невакцинисанa, непотпуно вакцинисанa или непознатог вакциналног статуса.

Од укупног броја оболелих, 33% је било хоспитализовано или је хоспитализа-ција у току. Од тежих компликација малих богиња регистровано је запаљење мозга код једне и упала плућа код 236 оболелих особа.

Дана 27.12.2017. године Клиника за инфективне и тропске болести у Београду пријавила је смртни исход код особе узраста 30 година из Београда, која није била вакцинисана. Болест је лабораторијски потврђена, а у клиничком току је дошло до развоја запаљења плућа. То је први смртни исход од малих богиња регистрован после 20 година у Србији.

Дана 3.1.2018. године Kлинички центар у Нишу пријавио је смртни исход код  детета узраста две године из Алексинца, које није било вакцинисано. Болест је лабораторијски потврђена, а у клиничком току је дошло до развоја запаљења плућа.

Епидемија малих богиња на територији Косова и Метохије са већинским српским и неалбанским становништвом пријављена је 23.10.2017. године и до 7.2.2018. године на наведеној територији регистрованo је 310 оболелих особа.

Од почетка новембра 2017. године епидемије малих богиња пријављене су на територији града Београда (710 оболелих), града Краљева (150 оболелих), града Ниша (396 оболелих) и општине Бујановац (13 оболелих), а од почетка децембра 2017. године и на територији града Смедеревска Паланака (два оболела) и општина Велика Плана (седам оболелих), Бојник (55 оболелих) и Бор (пет оболелих).

Од почетка јануара 2018. године епидемије малих богиња пријављене су на територији града Новог Сада (26 оболелих), града Лесковца (54 оболела), града Смедерева (једанаест оболелих), општине Сурдулица (81 оболели), општине Шабац (22 оболела), насељу Меховине на територији општине Владимирци (три оболела) и селу Житни Поток на територији општине Прокупље (девет оболелих).

Породичне епидемије малих богиња пријављене су у Тутину (пет оболелих), Врању (два оболела), Руми (три оболела) и селу Попучке на територији општине Ваљево (два оболела).

Случајеви оболевања од малих богиња регистровани су и у Суботици (један), Прешеву (седам), Врању (три), Крушевцу (три), Чачку (један), Ужицу (један), Неготину (један), Књажевцу (један), Руми (два), Тутину (десет), Новом Пазару (шест), Пироту (седам), Димитровграду (два), Белој Паланци (један), Власотинцу (осам), Лебанима (један), Медвеђи (један), Владичином Хану (седам), Крагујевцу (два), Тополи (један), Љигу (један), Мионици (један), Ваљеву (два), Јагодини (један) и Владимирцима (један).

Од 9.10.2017. године на снази су пооштрене мере епидемиолошког надзора над малим богињама на територији Републике Србије у складу са Планом активности за одстрањивање ове болести у Републици Србији (пријава сумње, лабораторијска дијагностика, изолација и лечење оболелих, здравствени надзор, епидемиолошки надзор, вакцинација невакцинисаних и непотпуно вакцинисаних лица).

У складу са предложеним мерама Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” на територији Републике Србије интензивно се спроводи вакцинација свих невакцинисаних и непотпуно вакцинисаних особа узраста од навршених 12 месеци до навршених 14 година.

Имајући у виду наведене околности, период заразности, сезоност, остварене контакте, мере пооштреног надзора треба спроводити до даљњег, односно најмање у периоду двоструке максималне инкубације од последњег регистрованог случаја,  а у складу са параметрима у оцени и процени епидемиолошке ситуације у жаришту епидемије, односно на територији Републике.

Са развојем актуелне епидемиолошке ситуације Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” ће предлагати мере у складу са законским и подзаконским актима, стручним ставовима, препорукама СЗО, из којих је проистекао и  усвојени план одстрањивања морбила у Србији.